Job 23
1. A Jov odgovori i reèe:
2. Jo je tunjava moja odmet? A nevolja je moja tea od uzdaha mojih.
3. O, kad bih znao kako bih naao Boga! Da otidem do prestola Njegovog,
4. Da razloim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,
5. Da znam ta bi mi odgovorio, i razumem ta bi mi rekao.
6. Bi li se prema velikoj svojoj sili preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.
7. Onde bi se pravedan èovek mogao pravdati s Njim, i oslobodio bih se za svagda od svog sudije.
8. Gle, ako podjem napred, nema Ga; ako li natrag, ne nahodim Ga;
9. Ako na levo radi, ne vidim Ga; ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.
10. Ali On zna put moj; kad me okua, izaæi æu kao zlato.
11. Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova drao sam se, i ne zadjoh.
12. Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao; èuvao sam reèi usta Njegovih vie nego svoj uitak.
13. Ali kad On ta naumi, ko æe Ga odvratiti? ta dua Njegova zaeli, ono èini.
14. I izvriæe ta je naumio za me; i toga ima u Njega mnogo.
15. Zato sam se uplaio od Njega; i kad to mislim, strah me je od Njega.
16. Bog je rastopio srce moje, Svemoguæi me je uplaio.
17. to ne pogiboh pre mraka? I to ne sakri mrak ispred mene?