Job 41

1. Nema slobodnog koji bi ga probudio; a ko æe stati preda me?

2. Ko mi je pre dao šta, da mu vratim? Šta je god pod svim nebom, moje je.

3. Neæu æutati o udima njegovim ni o sili ni o lepoti stasa njegovog.

4. Ko æe mu uzgrnuti gornju odeæu? K èeljustima njegovim ko æe pristupiti?

5. Vrata grla njegovog ko æe otvoriti? Strah je oko zuba njegovih.

6. Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo.

7. Blizu su jedna do druge da ni vetar ne ulazi medju njih.

8. Jedna je za drugu prionula, drže se i ne rastavljaju se.

9. Kad kiha kao da munja seva, a oèi su mu kao trepavice u zore.

10. Iz usta mu izlaze luèevi, i iskre ognjene skaèu.

11. Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vrelog lonca ili kotla.

12. Dah njegov raspaljuje ugljevlje i plamen mu izlazi iz usta.

13. U vratu mu stoji sila, i pred njim ide strah.

14. Udi mesa njegovog spojeni su, jednostavno je na njemu, ne razmièe se.

15. Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji žrvanj.

16. Kad se digne, drhæu junaci, i od straha oèišæaju se od greha svojih.

17. Da ga udari maè, ne može se održati, ni koplje ni strela ni oklop.

18. Njemu je gvoždje kao pleva, a bronza kao trulo drvo.

19. Neæe ga poterati strela, kamenje iz praæe njemu je kao slamka;

20. Kao slama su mu ubojne sprave, i smeje se baèenom koplju.

21. Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u glibu.

22. Èini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi.

23. Za sobom ostavlja svetlu stazu, rekao bi da je bezdana osedela.

24. Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi stvoreno bilo da se nièega ne boji.

25. Šta je god visoko prezire, car je nad svim zverjem.