Job 28
1. Da, srebro ima ice, i zlato ima mesto gde se topi.
2. Gvodje se vadi iz praha, i iz kamena se topi bronza.
3. Mraku postavlja medju, i sve istrauje èovek do kraja, i kamenje u tami i u senu smrtnom.
4. Reka navre s mesta svog da joj niko ne moe pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom èoveèjim.
5. Iz zemlje izlazi hleb, i pod njom je drugo, kao oganj.
6. U kamenu je njenom mesto safiru, a onde je prah zlatni.
7. Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo;
8. Ne ugazi je mlado zverje, niti njom prodje lav.
9. Na kremen die ruku svoju; prevraæa gore iz dna.
10. Iz stene izvodi potoke, i svata dragoceno vidi Mu oko.
11. Ustavlja reke da ne teku, i ta je sakriveno iznosi na videlo.
12. Ali mudrost gde se nalazi? I gde je mesto razumu?
13. Ne zna joj èovek cene, niti se nahodi u zemlji ivih.
14. Bezdana veli: Nije u meni; i more veli: Nije kod mene.
15. Ne moe se dati èisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u promenu za nju.
16. Ne moe se ceniti zlatom ofirskim, ni dragim onihom ni safirom.
17. Ne moe se najednaèiti s njom ni zlato ni kristal, niti se moe promeniti za zaklade zlatne.
18. Od korala i bisera nema spomena, jer je vrednost mudrosti veæa nego dragom kamenju.
19. Ne moe se s njom izjednaèiti topaz etiopski, niti se moe ceniti èistim zlatom.
20. Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu?
21. Sakrivena je od oèiju svakog ivog, i od ptica nebeskih zaklonjena.
22. Pogibao i smrt govore: Uima svojim èusmo slavu njenu.
23. Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno.
24. Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve to je pod svim nebom.
25. Kad davae vetru teinu, i merae vodu merom,
26. Kad postavljae zakon dadu i put munji gromovnoj.
27. Jo je onda vide i oglasi je, uredi je i pretrai je.
28. A èoveku reèe: Gle, strah je Boji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum.