Job 42

1. Tada Jov odgovori Gospodu i reèe:

2. Znam da sve možeš, i da se ne može smesti šta naumiš.

3. Ko je to što zamraèuje savet nerazumno? Zato kažem da nisam razumevao; èudesno je to za me, te ne mogu znati.

4. Slušaj kad uzgovorim, i kad zapitam, kaži mi.

5. Ušima slušah o Tebi, a sada Te oko moje vidi.

6. Zato porièem, i kajem se u prahu i pepelu.

7. A kad Gospod izgovori one reèi Jovu, reèe Gospod Elifasu Temancu: Raspalio se gnev moj na tebe i na dva prijatelja tvoja što ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.

8. Zato sada uzmite sedam telaca i sedam ovnova, i idite k sluzi mom Jovu i prinesite žrtve paljenice za se, i sluga moj Jov neka se pomoli za vas, jer æu doista pogledati na nj da ne uèinim s vama po vašoj ludosti, jer ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.

9. I tako otide Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaæanin, i uèiniše kako im zapovedi Gospod. I pogleda Gospod na Jova.

10. I Gospod vrati što beše uzeto Jovu pošto se pomoli za prijatelje svoje; i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što beše imao.

11. I dodjoše k njemu sva braæa njegova i sve sestre njegove i svi predjašnji znanci njegovi, i jedoše s njim u njegovoj kuæi i žaleæi ga tešiše ga za sve zlo što beše Gospod pustio na nj, i dadoše mu svaki po novac i po grivnu zlatnu.

12. I Gospod blagoslovi posledak Jovov više nego poèetak, te imaše èetrnaest hiljada ovaca i šest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica.

13. I imaše sedam sinova i tri kæeri.

14. I prvoj nade ime Jemima, a drugoj Kesija a treæoj Keren-apuha.

15. I ne nahodjaše se u svoj zemlji tako lepih devojaka kao kæeri Jovove, i otac im dade nasledstvo medju braæom njihovom.

16. I posle požive Jov sto i èetrdeset godina, i vide sinove i unuke do èetvrtog kolena.

17. I umre Jov star i sit života.