Job 5
1. Zovi; hoæe li ti se ko odazvati? I kome æe se izmedju svetih obratiti?
2. Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmræuje srdnja.
3. Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.
4. Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.
5. Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupe dere blago njihovo.
6. Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje nièe.
7. Nego se èovek radja na nevolju, kao to iskre iz ugljevlja uzleæu u vis.
8. Ali ja bih Boga traio, i pred Boga bih izneo stvar svoju,
9. Koji èini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja;
10. Koji sputa dad na zemlju i alje vodu na polja;
11. Koji podie poniene, i alosne uzviuje k spasenju;
12. Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svre nita;
13. Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara;
14. Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noæi.
15. On izbavlja ubogog od maèa, od usta njihovih i od ruke silnog.
16. Tako ima nadanja siromahu, a zloæa zatiskuje usta svoja.
17. Gle, blago èoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemoguæeg.
18. Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju.
19. Iz est nevolja izbaviæe te; ni u sedmoj neæe te se zlo dotaæi.
20. U gladi izbaviæe te od smrti i u ratu od maèa.
21. Kad jezik iba, biæe sakriven, niti æe se bojati pustoi kad dodje.
22. Smejaæe se pustoi i gladi, niti æe se bojati zverja zemaljskog.
23. Jer æe s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje æe poljsko biti u miru s tobom.
24. I videæe da je mir u atoru tvom, kuæiæe kuæu svoju i neæe se prevariti.
25. Videæe kako æe ti se umnoiti seme tvoje, i porod æe tvoj biti kao trava na zemlji.
26. Star æe otiæi u grob kao to se ito snosi u stog u svoje vreme.
27. Eto, razgledasmo to, tako je; posluaj i razumi.