Knjiga Postanka 19

1. A uveèe dodjoše dva andjela u Sodom; a Lot sedjaše na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje,

2. I reèe: Hodite, gospodo, u kuæu sluge svog, i prenoæite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete podjite svojim putem. A oni rekoše: Ne, nego æemo prenoæiti na ulici.

3. Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i udjoše u kuæu njegovu, i on ih ugosti, i ispeèe hlebova presnih, i jedoše.

4. I još ne behu legli, a gradjani Sodomljani slegoše se oko kuæe, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva,

5. I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi što dodjoše sinoæ k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo.

6. A Lot izidje k njima pred vrata zatvorivši vrata za sobom,

7. I reèe im: Nemojte, braæo, èiniti zla.

8. Evo imam dve kæeri, koje još ne poznaše èoveka; njih æu vam izvesti, pa èinite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov.

9. A oni rekoše: Hodi amo. Pa onda rekoše: Ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoæe da nam sudi; sad æemo tebi uèiniti gore nego njima. Pa navališe jako na èoveka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.

10. A ona dva èoveka digoše ruke, i uvukoše Lota sebi u kuæu, i zatvoriše vrata.

11. A ljude što behu pred vratima kuænim ujedanput oslepiše od najmanjeg do najveæeg, te ne mogahu naæi vrata.

12. Tada ona dva èoveka rekoše Lotu: Ako imaš ovde još koga svog, ili zeta ili sina ili kæer, ili koga god svog u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;

13. Jer hoæemo da zatremo mesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.

14. I izidje Lot, i kaza zetovima svojim, za koje htede dati kæeri svoje, i reèe im: Ustajte, idite iz mesta ovog, jer æe sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovim uèini da se šali.

15. A kad zora zabele, navališe andjeli na Lota govoreæi: ustani, uzmi ženu svoju, i dve kæeri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada tog.

16. A on se stade šèinjati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dve kæeri njegove, jer ga beše žao Gospodu i izvedoše ga i pustiše ga iza grada.

17. I kad ih izvedoše napolje, reèe jedan: Izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag i u celoj ovoj ravni da nisi stao; beži na ono brdo da ne pogineš.

18. A Lot im reèe: Nemoj, Gospode!

19. Gle, sluga tvoj nadje milost pred Tobom, i milost je Tvoja prevelika koju mi uèini saèuvavši mi život; ali ne mogu uteæi na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.

20. Eno grad blizu; onamo se može uteæi, a mali je; da bežimo onamo; ta mali je, te æu ostati živ.

21. A on mu reèe: Eto poslušaæu te i zato, i neæu zatrti grada, za koji reèe.

22. Brže beži onamo; jer ne mogu èiniti ništa dok ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor.

23. I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dodje u Sigor.

24. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,

25. I zatre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.

26. Ali žena Lotova beše se obazrela iduæi za njim, i posta slan kamen.

27. A sutradan rano ustavši Avram, otide na mesto gde je stajao pred Gospodom;

28. I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peæi.

29. Ali kad Bog zatiraše gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatre gradove gde živeše Lot.

30. A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dve kæeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i živeše u peæini s dve kæeri svoje.

31. A starija reèe mladjoj: Naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dodje k nama, kao što je obièaj po svoj zemlji.

32. Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo saèuvale seme ocu svom.

33. I dadoše ocu vina onu noæ; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

34. A sutradan reèe starija mladjoj: Gle, noæas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveèe, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo saèuvale seme ocu svom.

35. Pa i to veèe dadoše ocu vina, i ustavši mladja leže s njim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

36. I obe kæeri Lotove zatrudneše od oca svog.

37. I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana.

38. Pa i mladja rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana.