Knjiga Postanka 39
1. A Josifa odvedoe u Misir; i Petefrije dvoranin Faraonov, zapovednik straarski, èovek Misirac, kupi ga od Ismailjaca, koji ga odvedoe onamo.
2. I Gospod bee s Josifom, te bi sreæan, i ivee u kuæi gospodara svog Misirca.
3. I gospodar njegov vide da je Gospod s njim i da sve to radi Gospod vodi u napredak u ruci njegovoj.
4. I Josif steèe milost u njega, i dvorae ga; a najposle postavi ga nad celim domom svojim, i ta god imae njemu dade u ruke.
5. A kad ga postavi nad domom svojim i nad svim to imae, od tada Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa; i blagoslov Gospodnji bee na svemu to imae u kuæi i u polju.
6. I ostavi u Josifovim rukama sve to imae, i ne razbirae nizata osim jela koje jedjae. A Josif bee lepog stasa i lepog lica.
7. I dogodi se posle, te se ena gospodara njegovog zagleda u Josifa, i reèe: Lezi sa mnom.
8. A on ne hte, nego reèe eni gospodara svog: Eto gospodar moj ne razbira nizata ta je u kuæi, nego ta god ima dade meni u ruke.
9. Ni sam nije veæi od mene u ovoj kuæi, i nita ne krije od mene osim tebe, jer si mu ena; pa kako bih uèinio tako grdno zlo i Bogu zgreio?
10. I ona govorae takve reèi Josifu svaki dan, ali je ne poslua da legne s njom ni da se bavi kod nje.
11. A jedan dan kad dodje Josif u kuæu da radi svoj posao, a ne bee nikoga od domanjih u kuæi,
12. Ona ga uhvati za haljinu govoreæi: Lezi sa mnom. Ali on ostavivi joj u rukama haljinu svoju pobee i otide.
13. A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobee,
14. Viknu èeljad svoju, i reèe im govoreæi: Gledajte, doveo nam je èoveka Jevrejina da nas sramoti; dodje k meni da legne sa mnom, a ja povikah glasno;
15. A on kad èu gde vièem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobee i otide.
16. I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dodje kuæi.
17. A tada mu reèe ovako govoreæi: Sluga Jevrejin, koga si nam doveo, dodje k meni da me osramoti;
18. A ja povikah glasno, te on ostavi haljinu svoju kod mene i pobee.
19. A kad gospodar njegov èu reèi ene svoje gde mu reèe: To mi je uèinio sluga tvoj, razgnevi se vrlo.
20. I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gde leahu sunji carski: i bi onde u tamnici.
21. Ali Gospod bee s Josifom i rairi milost svoju nad njim i uèini te omile tamnièaru.
22. I poveri tamnièar Josifu sve sunje u tamnici, i ta je god trebalo onde èiniti on uredjivae.
23. I tamnièar ne nadgledae nita to bee u Josifovoj ruci, jer Gospod bee s njim; i ta god èinjae, Gospod vodjae u napredak.