Knjiga Postanka 29
1. Tada se podie Jakov i otide u zemlju istoènu.
2. I obziruæi se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca leahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen bee studencu na vratima.
3. Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mesto.
4. I Jakov im reèe: Braæo, odakle ste? Rekoe: Iz Harana smo.
5. A on im reèe: Poznajete li Lavana sina Nahorovog? Oni rekoe: Poznajemo.
6. On im reèe: Je li zdrav? Rekoe: Jeste, i evo Rahilje kæeri njegove, gde ide sa stadom.
7. I on reèe: Eto jo je rano, niti je vreme vraæati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je.
8. A oni rekoe: Ne moemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda æemo napojiti stoku.
9. Dok on jo govorae s njima, dodje Rahilja sa stadom oca svog, jer ona pasae ovce.
10. A kad Jakov vide Rahilju kæer Lavana ujaka svog, i stado Lavana ujaka svog, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svog.
11. I poljubi Jakov Rahilju, i povikavi zaplaka se.
12. I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njenom i da je sin Reveèin; a ona otrèa te javi ocu svom.
13. A kad Lavan èu za Jakova sina sestre svoje, istrèa mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuæu. I on pripovedi Lavanu sve ovo.
14. A Lavan mu reèe: Ta ti si kost moja i telo moje. I osta kod njega ceo mesec dana.
15. Tada reèe Lavan Jakovu: Zar badava da mi slui, to si mi rod? Kai mi ta æe ti biti plata?
16. A Lavan imae dve kæeri: starijoj bee ime Lija, a mladjoj Rahilja.
17. I u Lije behu kvarne oèi, a Rahilja bee lepog stasa i lepog lica.
18. I Jakovu omile Rahilja, te reèe: Sluiæu ti sedam godina za Rahilju, mladju kæer tvoju.
19. A Lavan mu reèe: Bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.
20. I odslui Jakov za Rahilju sedam godina, i uèinie mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljae.
21. I reèe Jakov Lavanu: Daj mi enu, jer mi se navri vreme, da legnem s njom.
22. I sazva Lavan sve ljude iz onog mesta i uèini gozbu.
23. A uveèe uze Liju kæer svoju i uvede je k Jakovu, i on lee s njom.
24. I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kæeri svojoj da joj bude robinja.
25. A kad bi ujutru, gle, ono bee Lija; te reèe Jakov Lavanu: ta si mi to uèinio? Ne sluim li za Rahilju kod tebe? Zato si me prevario?
26. A Lavan mu reèe: Ne biva u naem mestu da se uda mladja pre starije.
27. Navri nedelju dana s tom, pa æemo ti dati i drugu za slubu to æe sluiti kod mene jo sedam godina drugih.
28. Jakov uèini tako, i navri s njom nedelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju kæer svoju za enu.
29. I dade Lavan Rahilji kæeri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja.
30. I tako lee Jakov s Rahiljom; i voljae Rahilju nego Liju, i stade sluiti kod Lavana jo sedam drugih godina.
31. A Gospod videæi da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a Rahilja osta nerotkinja.
32. I Lija zatrudne, i rodi sina, i nadede mu ime Ruvim, govoreæi: Gospod pogleda na jade moje, sada æe me ljubiti mu moj.
33. I opet zatrudne, i rodi sina i reèe: Gospod èu da sam prezrena, pa mi dade i ovog. I nadede mu ime Simeun.
34. I opet zatrudne, i rodi sina, i reèe: Da ako se sada veæ priljubi k meni mu moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadee ime Levije.
35. I zatrudne opet, i rodi sina, i reèe: Sada æu hvaliti Gospoda. Zato mu nadede ime Juda; i presta radjati.