Knjiga Postanka 34
1. A Dina kæi Lijina, koju rodi Jakovu, izadje da gleda devojke u onom kraju.
2. A ugleda je Sihem, sin Emora Efejina, kneza od one zemlje, i uze je i lee s njom i osramoti je.
3. I prionu srce njegovo za Dinu kæer Jakovljevu, i devojka mu omile, i on joj se umiljavae.
4. I reèe Sihem Emoru ocu svom govoreæi: Oeni me ovom devojkom.
5. A Jakov èu da je osramotio Dinu kæer njegovu; a sinovi njegovi behu u polju sa stokom njegovom, i Jakov oæute dokle oni ne dodju.
6. A Emor otac Sihemov izidje k Jakovu da se razgovori s njim.
7. A kad dodjoe sinovi Jakovljevi iz polja i èue ta je bilo, ao bi ljudima vrlo i razgnevie se veoma, to uèini sramotu Izrailju obleav kæer Jakovljevu, kako ne bi valjalo èiniti.
8. Tada im reèe Emor govoreæi: Sin moj Sihem srcem prionu za vau kæer; podajte mu je za enu.
9. I oprijateljite se s nama; kæeri svoje udajite za nas i kæerima naim enite se.
10. Pa ivite s nama, i zemlja æe vam biti otvorena; nastanite se i trgujte i drite batine u njoj.
11. I reèe Sihem ocu devojèinom i braæi joj: Da nadjem milost pred vama, i daæu ta mi god kaete.
12. Itite mi koliko god hoæete uzdarja i dara, ja æu dati ta god kaete; samo mi dajte devojku za enu.
13. A sinovi Jakovljevi odgovorie Sihemu i Emoru ocu njegovom prevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu.
14. I rekoe im: Ne moemo to uèiniti ni dati sestre svoje za èoveka neobrezanog, jer je to sramota nama.
15. Nego æemo vam uèiniti po volji, ako æete se izjednaèiti s nama i obrezati sve mukinje izmedju sebe.
16. Onda æemo udavati svoje kæeri za vas i eniæemo se vaim kæerima, i postaæemo jedan narod.
17. Ako li ne pristanete da se obreete, mi æemo uzeti svoju devojku i otiæi æemo.
18. I po volji bie reèi njihove Emoru i Sihemu sinu Emorovom.
19. I momak ne oklevae uèiniti to; jer mu kæi Jakovljeva omile veoma; i on bee najvie potovan izmedju svih u kuæi oca svog.
20. I otide Emor i sin mu Sihem na vrata grada svog, i rekoe gradjanima govoreæi:
21. Ovi ljudi hoæe mirno da ive s nama, da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj; a evo zemlja je iroka i za njih; pa æemo se kæerima njihovim eniti i svoje æemo kæeri udavati za njih.
22. Ali æe tako pristati da ive s nama i da postanemo jedan narod, ako se sve mukinje medju nama obreu, kao to su oni obrezani.
23. Njihova stoka i njihovo blago i sva goveda njihova neæe li biti naa? Sloimo se samo s njima, pa æe ostati kod nas.
24. I koji izlaahu na vrata grada njegovog, svi posluae Emora i Sihema sina njegovog; i obreza se sve mukinje, svi koji izlaahu na vrata grada njegovog.
25. A treæi dan kad oni behu u bolovima, uzee dva sina Jakovljeva Simeun i Levije, braæa Dinina, svaki svoj maè i udjoe slobodno u grad i pobie sve mukinje.
26. Ubie i Emora i sina mu Sihema otrim maèem, i uzevi Dinu iz kuæe Sihemove otidoe.
27. Tada dodjoe sinovi Jakovljevi na pobijene, i oplenie grad, jer u njemu bi osramoæena sestra njihova.
28. I uzee ovce njihove i goveda njihova i magarce njihove, ta god bee u gradu i ta bod bee u polju.
29. I sve blago njihovo, i svu decu i ene njihove pohvatae i odvedoe, i ta god bee u kojoj kuæi.
30. A Jakov reèe Simeunu i Leviju; smetoste me, i omraziste me narodu ove zemlje, Hananejima i Ferezejima; u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoæe me ubiti te æu se istrebiti ja i dom moj.
31. A oni rekoe: Zar sa sestrom naom da rade kao s kurvom?