Knjiga Postanka 31
1. A Jakov èu gde sinovi Lavanovi govore: Jakov uze sve to bee naeg oca, i od onog to bee naeg oca steèe sve ovo blago.
2. I vide Jakov gde lice Lavanovo nije prema njemu kao pre.
3. I Gospod reèe Jakovu: Vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja æu biti s tobom.
4. I poslavi Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svom.
5. I reèe im: Vidim gde lice oca vaeg nije prema meni kao pre; ali je Bog oca mog bio sa mnom.
6. I vi znate da sam sluio ocu vaem kako sam god mogao;
7. A otac me je va varao i menjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me oteti;
8. Kad on reèe: ta bude areno neka ti je plata, onda se mladilo sve areno; a kad reèe: S belegom ta bude neka ti je plata, onda se mladilo sve s belegom.
9. Tako Bog uze stoku ocu vaem i dade je meni;
10. Jer kad se upaljivae stoka, podigoh oèi svoje i videh u snu, a to ovnovi i jarci to skaèu na ovce i koze behu areni, s belegama prutastim i kolastim.
11. A andjeo Gospodnji reèe mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: Evo me.
12. A on reèe: Podigni sad oèi svoje i gledaj, ovnovi i jarci to skaèu na ovce i koze, areni su, s belegama prutastim i kolastim; jer videh sve to ti èini Lavan.
13. Ja sam Bog od Vetilja, gde si prelio kamen i uèinio mi zavet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju.
14. Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekoe mu: Eda li jo imamo kakav deo i nasledstvo u domu oca svog?
15. Nije li nas drao kao tudjinke kad nas je prodao? Pa je jo i nae novce jednako jeo.
16. Jer sve ovo blago to uze Gospod ocu naem, nae je i nae dece. Zato èini sve to ti je Gospod kazao.
17. I podie se Jakov, i metnu decu svoju i ene svoje na kamile;
18. I odvede svu stoku svoju i sve blago to bee stekao, stoku koju bee stekao u Padan-Aramu, i podje k Isaku ocu svom u zemlju hanansku.
19. A Lavan bee otiao da strie ovce svoje; i Rahilja ukrade idole ocu svom.
20. I Jakov otide kradom od Lavana Sirina ne javivi mu da hoæe da ide.
21. I pobee sa svim blagom svojim, i podie se te predje preko vode, i uputi se ka gori Galadu.
22. A treæi dan javie Lavanu da je pobegao Jakov.
23. I uze sa sobom braæu svoju, i podje za njim u poteru, i za sedam dana stie ga na gori Galadu.
24. Ali Bog dodje Lavanu Sirinu noæu u snu, i reèe mu: Èuvaj se da ne govori s Jakovom ni lepo ni runo.
25. I stie Lavan Jakova; a Jakov bee razapeo ator svoj na gori, pa i Lavan takodje razape svoj s braæom svojom na gori Galadu.
26. I Lavan reèe Jakovu: ta uèini te kradom pobee od mene i odvede kæeri moje kao na maè otete?
27. Zato tajno pobee i kradom otide od mene? Niti mi reèe da te ispratim s veseljem i s pesmama, s bubnjevima i guslama?
28. Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kæeri svoje? Ludo si radio.
29. Mogao bih vam dosaditi; ali Bog oca vaeg noæas mi reèe govoreæi: Èuvaj se da ne govori s Jakovom ni lepo ni runo.
30. Idi dakle kad si se tako ueleo kuæe oca svog; ali zato ukrade bogove moje?
31. A Jakov odgovori i reèe: Bojah se i miljah hoæe silom oteti kæeri svoje od mene.
32. A bogove svoje u koga nadje, onaj neka ne ivi vie; pred naom braæom trai ta je tvoje u mene, pa uzmi. Jer Jakov nije znao da ih je ukrala Rahilja.
33. I udje Lavan u ator Jakovljev i u ator Lijin i u ator dveju robinja, i ne nadje ih; i izaav iz atora Lijina udje u ator Rahiljin.
34. A Rahilja uze idole i sakri ih pod samar kamile svoje i sede ozgo; i Lavan pipae po celom atoru, i ne nadje.
35. A ona reèe ocu svom: Nemoj se srditi, gospodaru, to ti ne mogu ustati, jer mi je ta u ena biva. Traivi dakle ne nadje idole svoje.
36. I Jakov se rasrdi, i stade koriti Lavana, i govoreæi reèe mu: ta sam uèinio, ta sam skrivio, te si me tako estoko terao?
37. Pipao si sav prtljag moj, pa ta si naao iz svoje kuæe? Daj ovamo pred moju i svoju braæu, neka rasude izmedju nas dvojice.
38. Evo dvadeset godina bih kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovie se, a ovnova iz stada tvog ne jedoh.
39. ta bi zverje zaklalo nisam ti donosio, sam sam podmirivao; od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili noæu.
40. Danju me ubijae vruæina a noæu mraz; i san mi ne padae na oèi.
41. Tako mi je bio dvadeset godina u tvojoj kuæi; sluio sam ti èetrnaest godina za dva kæeri tvoje i est godina za stoku tvoju, i platu si mi menjao deset puta.
42. Da nije Bog oca mog, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, bi me zacelo otpustio prazna. Ali je Bog video nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noæas.
43. A Lavan odgovori Jakovu i reèe: Ove su kæeri moje kæeri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka moja stoka, i ta god vidi sve je moje; pa ta bih uèinio danas kæerima svojim ili sinovima njihovim koje rodie?
44. Nego hajde da uhvatimo veru, ja i ti, da bude svedoèanstvo izmedju mene i tebe.
45. I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen.
46. I reèe Jakov braæi svojoj; nakupite kamenja. I nakupie kamenja i sloie na gomilu, i jedoe na gomili.
47. I Lavan ga nazva Jegar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galed.
48. I reèe Lavan: Ova gomila neka bude svedok izmedju mene i tebe danas. Zato se prozva Galed.
49. A prozva se i Mispa, jer reèe Lavan: Neka Gospod gleda izmedju mene i tebe, kad ne uzmoemo videti jedan drugog.
50. Ako ucveli kæeri moje i ako uzme ene preko mojih kæeri, neæe èovek biti izmedju nas nego gle Bog svedok izmedju mene i tebe.
51. I jo reèe Lavan Jakovu: Gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik, koji podigoh izmedju sebe i tebe.
52. Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik, da ni ja neæu preæi preko ove gomile k tebi ni ti k meni da neæe preæi preko ove gomile i spomenika ovog na zlo.
53. Bog Avramov i bogovi Nahorovi, bogovi oca njihovog, neka sude medju nama. A Jakov se zakle strahom oca svog Isaka.
54. I Jakov prinese rtvu na gori, i sazva braæu svoju na veèeru; i jedoe pa noæie na gori.
55. A ujutru rano usta Lavan, i izljubi svoju unuèad i kæeri svoje, i blagoslovi ih, pa otide, i vrati se u svoje mesto.