Knjiga Postanka 27
1. Kad Isak ostare i oèi mu potamnee, te ne videe, dozva Isava starijeg sina svog, i reèe mu: Sine! A on odgovori: Evo me.
2. Tada reèe: Evo ostareo sam, ne znam kad æu umreti;
3. Uzmi oruje svoje, tul i luk, i izadji u planinu, te mi ulovi lov;
4. I zgotovi mi jelo po mojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi dua moja dok nisam umro.
5. A Reveka èu ta Isak reèe sinu svom Isavu. I Isav otide u planinu da ulovi lov i donese.
6. A Reveka reèe Jakovu, sinu svom govoreæi: Gle, èuh oca tvog gde govori s Isavom, bratom tvojim i reèe:
7. Donesi mi lov, i zgotovi jelo da jedem, pa da te blagoslovim pred Gospodom dok nisam umro.
8. Nego sada, sine, posluaj me ta æu ti kazati.
9. Idi sada k stadu i donesi dva dobra jareta, da zgotovim ocu tvom jelo od njih, kako rado jede.
10. Pa æe uneti ocu da jede i da te blagoslovi dok nije umro.
11. A Jakov reèe Reveci materi svojoj: Ali je Isav brat moj rutav, a ja sam gladak;
12. Moe me opipati otac, pa æe se osetiti da sam ga hteo prevariti, te æu navuæi na se prokletstvo mesto blagoslova.
13. A mati mu reèe: Neka prokletstvo tvoje, sine padne na mene; samo me posluaj, i idi i donesi mi.
14. Tada otiavi uze i donese materi svojoj; a mati njegova zgotovi jelo kako jedjae rado otac njegov.
15. Pa onda uze Reveka najlepe haljine starijeg sina svog, koje behu u nje kod kuæe, i obuèe Jakova mladjeg sina svog.
16. I jareæim koicama obloi mu ruke i vrat gde bee gladak.
17. I dade Jakovu sinu svom u ruke jelo i hleb to zgotovi.
18. A on udje k ocu svom i reèe: Oèe. A on odgovori: Evo me; koji si ti, sine?
19. I Jakov reèe ocu svom: Ja, Isav tvoj prvenac; uèinio sam kako si mi rekao; digni se, posadi se da jede lov moj, pa da me blagoslovi dua tvoja.
20. A Isak reèe sinu svom: Kad bre nadje, sine? A on reèe: Gospod Bog tvoj dade, te izadje preda me.
21. Tada reèe Isak Jakovu: Hodi blie, sine da te opipam jesi li sin moj Isav ili ne.
22. I pristupi Jakov k Isaku ocu svom, a on ga opipa, pa reèe: Glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove.
23. I ne pozna ga, jer mu ruke behu kao u Isava brata njegovog rutave: Zato ga blagoslovi;
24. I reèe mu: Jesi li ti sin moj Isav? A on odgovori: Ja sam.
25. Tada reèe: A ti daj, sine, da jedem lov tvoj, pa da te blagoslovi dua moja. I dade mu, te jede; pa mu donese i vino te pi.
26. Potom Isak, otac njegov reèe mu: Hodi sine, celivaj me.
27. I on pristupi i celiva ga; a Isak oseti miris od haljina njegovih, i blagoslovi ga govoreæi: Gle, miris sina mog kao miris od polja koje blagoslovi Gospod.
28. Bog ti dao rose nebeske, i dobre zemlje i penice i vina izobila!
29. Narodi ti sluili i plemena ti se klanjala! Bio gospodar braæi svojoj i klanjali ti se sinovi matere tvoje! Proklet bio koji tebe usproklinje, a blagosloven koji tebe uzblagosilja!
30. A kad Isak blagoslovi Jakova, i Jakov otide ispred Isaka oca svog, u taj èas dodje Isav brat njegov iz lova.
31. Pa zgotovi i on jelo i unese ocu svom, i reèe mu: Ustani, oèe, da jede ta ti je sin ulovio, pa da me blagoslovi dua tvoja.
32. A Isak otac njegov reèe mu: Ko si ti? A on reèe: Ja, sin tvoj, prvenac tvoj Isav.
33. Tada se prepade Isak, i reèe: Ko? Da gde je onaj koji ulovi i donese mi lova, i od svega jedoh pre nego ti dodje, i blagoslovih ga? On æe i ostati blagosloven.
34. A kad èu Isav reèi oca svog, vrisnu glasno i oalosti se veoma, i reèe ocu svom: Blagoslovi i mene, oèe.
35. A on mu reèe: Dodje brat tvoj s prevarom, i odnese tvoj blagoslov.
36. A Isav reèe: Pravo je to mu je ime Jakov, jer me veæ drugom prevari. Prvenatvo mi uze, pa eto sada mi uze i blagoslov. Potom reèe: Nisi li i meni ostavio blagoslov?
37. A Isak odgovori, i reèe Isavu: Eto sam ga postavio tebi za gospodara; i svu braæu njegovu dadoh mu da mu budu sluge; penicom i vinom ukrepih ga; pa ta bih sada tebi uèinio, sine?
38. I Isav reèe ocu svom: Eda li je samo jedan blagoslov u tebe, oèe? Blagoslovi i mene, oèe. I stade glasno plakati Isav.
39. A Isak otac njegov odgovarajuæi reèe mu: Evo, stan æe ti biti na rodnoj zemlji i rosi nebeskoj ozgo.
40. Ali æe iveti od maèa svog, i bratu æe svom sluiti; ali æe doæi vreme, te æe poto se naplaèe skriti jaram njegov s vrata svog.
41. I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govorae u srcu svom: Blizu su alosni dani oca mog, tada æu ubiti Jakova brata svog.
42. I kazae Reveci reèi Isava sina njenog starijeg, a ona poslavi dozva Jakova mladjeg sina svog, i reèe mu: Gle, Isav brat tvoj tei se time to hoæe da te ubije.
43. Nego, sine, posluaj ta æu ti kazati; ustani i bei k Lavanu bratu mom u Haran.
44. I ostani kod njega neko vreme dokle prodje srdnja brata tvog,
45. Dokle se gnev brata tvog odvrati od tebe, te zaboravi ta si mu uèinio; a onda æu ja poslati da te dovedu odande. Zato bih ostala bez obojice vas u jedan dan?
46. A Isaku reèe Reveka: Omrzao mi je ivot radi ovih Hetejaka. Ako se Jakov oeni Hetejkom, kakvom izmedju kæeri ove zemlje, na ta mi ivot?