Ezekiel 1

1. Godine tridesete, meseca èetvrtog, petog dana, kad bejah medju robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje.

2. Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin,

3. Dodje reè Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dodje ruka Gospodnja nada nj.

4. I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;

5. Isred njega još kao èetiri životinje, koje na oèi behu nalik na èoveka;

6. I u svake behu èetiri lica, i èetiri krila u svake;

7. I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao ugladjena bronza.

8. I ruke im behu èoveèje pod krilima nad èetiri strane, i lica im i krila behu na èetiri strane.

9. Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se iduæi, nego svaka idjaše na prema se.

10. I lice beše u sve èetiri lice èoveèje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve èetiri.

11. I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo.

12. I svaka idjaše pravo na prema se; idjahu kuda duh idjaše, i ne okretahu se iduæi.

13. I na oèi behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oèi kao sveæe; taj oganj prolažaše izmedju životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja.

14. I životinje trèahu i vraæahu se kao munja.

15. I kad gledah životinje, gle, toèak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema èetiri lica njihova.

16. Oblièjem i napravom behu toèkovi kao boje hrisolitove, i sva èetiri behu jednaka, i oblièjem i napravom behu kao da je jedan toèak u drugom.

17. Kad idjahu, idjahu sva èetiri svaki na svoju stranu, i iduæi ne skretahu.

18. I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni oèiju unaokolo u sva èetiri.

19. I kad idjahu životinje, idjahu i toèkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i toèkovi.

20. Kuda duh idjaše, onamo idjahu, i podizahu se toèkovi prema njima, jer duh životinjski beše u toèkovima.

21. Kad one idjahu, idjahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i toèkovi prema njima, jer duh životinjski beše u toèkovima.

22. A nad glavama životinjama beše kao nebo, po vidjenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.

23. A pod tim nebom behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo.

24. I èuh huku krila njihovih kad idjahu kao da beše huka velike vode, kao glas Svemoguæeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila.

25. I kad stavši spuštahu krila, èujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim.

26. I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto, po vidjenju kao kamen safir, i na prestolu beše po oblièju kao èovek.

27. I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.

28. Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oèi beše svetlost unaokolo. To beše vidjenje slave Božje na oèima; i kad videh, padoh na lice svoje, i èuh glas Nekoga koji govoraše.