Ezekiel 18

1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

2. Šta hoæete vi koji govorite prièu o zemlji Izrailjevoj govoreæi: Oci jedoše kiselo groždje, a sinovima trnu zubi?

3. Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, neæete više govoriti te prièe u Izrailju.

4. Gle, sve su duše moje, kako duša oèeva tako i duša sinovljeva moja je, koja duša zgreši ona æe poginuti.

5. Jer ako je ko pravedan i èini sud i pravdu,

6. Na gorama ne jede i oèiju svojih ne podiže ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, i ne skvrni žene bližnjeg svog i ne ide k ženi odvojenoj radi neèistote,

7. I nikome ne èini nasilja, zalog dužniku svom vraæa, ništa ne otima, hleb svoj daje gladnome i gologa odeva,

8. Ne daje na dobit i ne uzima pridavka, od nepravde usteže ruku svoju, i pravo sudi izmedju jednog èoveka i drugog,

9. Po uredbama mojim hodi, i drži zakone moje tvoreæi istinu; taj je pravedan, doista æe živeti, govori Gospod Gospod.

10. Ako rodi sina lupeža, koji bi krv prolivao ili bi èinio takvo šta,

11. A ne bi èinio sve ono, nego bi jeo na gorama, i ženu bližnjeg svog skvrnio,

12. Siromahu i ubogome nasilje èinio, otimao šta, zalog ne bi vraæao, i ka gadnim bogovima podizao bi oèi svoje èineæi gad,

13. Davao bi na dobit, i uzimao pridavak; hoæe li taj živeti? Neæe živeti; uèinio je sve te gadove, doista æe poginuti, krv æe njegova na njemu biti.

14. Ali gle, ako rodi sina koji bi video sve grehe oca svog što èini, i uzeo bi na um, te ne bi èinio onako,

15. Ne bi jeo na gorama, niti bi oèiju svojih podizao ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, žene bližnjeg svog ne bi skvrnio,

16. I nikome ne bi èinio nasilja, zalog ne bi uzimao i ne bi ništa otimao, davao bi hleb svoj gladnome i golog bi odevao,

17. Od siromaha bi ustezao ruku svoju, ne bi uzimao dobiti ni pridavka, zakone bi moje izvršio i po uredbama mojim hodio; taj neæe poginuti za bezakonje oca svog, doista æe živeti.

18. A otac njegov, što je èinio nasilje, otimao od brata svog i èinio šta nije dobro u narodu svom, gle, on æe poginuti za svoje bezakonje.

19. Ali govorite: Zašto da ne nosi sin bezakonje oèevo? Jer sin èini sud i pravdu, sve uredbe moje drži i izvršuje; doista æe živeti.

20. Koja duša zgreši ona æe umreti, sin neæe nositi bezakonje oèevo niti æe otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku æe biti pravda njegova, a na bezbožniku æe biti bezbožnost njegova.

21. Ako li bi se bezbožnik obratio od svih greha svojih koje uèini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista æe živeti, neæe poginuti.

22. Bezakonja njegova što ih je god uèinio neæe mu se više spominjati, u pravdi svojoj koju èini živeæe.

23. Eda li je meni milo da pogine bezbožnik? Govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude živ?

24. Ali kad bi se pravednik odvratio od pravde svoje i èinio nepravdu, i radio po svim gadovima koje èini bezbožnik, hoæe li on živeti? Pravedna dela njegova, šta je god èinio, neæe se spomenuti; za bezakonje svoje koje uèini za greh svoj kojim zgreši poginuæe.

25. Još govorite: Nije prav put Gospodnji. Èujte, dome Izrailjev, moj li put nije prav? Nisu li vaši putevi nepravi?

26. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i èini zlo i umre za to, umreæe za zlo svoje koje uèini.

27. A kad se bezbožnik odvrati od bezbožnosti svoje koju je èinio, i èini sud i pravdu, on æe saèuvati u životu dušu svoju.

28. Jer uzevši na um vrati se od svih bezakonja svojih koja uèini; doista æe živeti, i neæe poginuti.

29. Ali dom Izrailjev veli: Put Gospodnji nije prav. Moji li putevi nisu pravi? Dome Izrailjev, nisu li vaši putevi nepravi?

30. Zato, dome Izrailjev, sudiæu vam svakome po putevima njegovim, govori Gospod; obratite se i prodjite se svih greha svojih, i neæe vam bezakonje biti na spoticanje.

31. Odbacite od sebe sva bezakonja koja èiniste, i naèiniste sebi novo srce i nov duh; i zašto da mrete? Dome Izrailjev.

32. Jer mi nije mila smrt onog koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi.