Ezekiel 13
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, prorokuj protiv proroka Izrailjevih koji prorokuju, i reci tim koji prorokuju iz svog srca: Èujte reè Gospodnju.
3. Ovako govori Gospod Gospod: Teko ludim prorocima koji idu za svojim duhom, a nita nisu videli.
4. Proroci su tvoji, Izrailju, kao lisice po pustinjama.
5. Ne izlazite na prolome i ne ogradjujete dom Izrailjev da bi se odrao u boju u dan Gospodnji.
6. Vide tatinu i gatanje lano, pa govore: Gospod kae, a Gospod ih nije poslao, i daju nadu da æe se reè ispuniti.
7. Ne vidjate li tatu utvaru i ne govorite li lano gatanje? A opet kaete: Gospod reèe; a ja ne rekoh.
8. Zato ovako veli Gospod Gospod: Zato to govorite tatinu i vidite la, za to evo mene na vas, govori Gospod Gospod.
9. I ruka æe moja biti protiv proroka koji vide tatinu i gataju la; neæe ih biti u zboru naroda mog, i u prepisu doma Izrailjevog neæe biti zapisani, niti æe doæi u zemlju Izrailjevu; i poznaæete da sam ja Gospod Gospod.
10. Zato, zato to prelastie narod moj govoreæi: Mir je, a mira ne bee; i jedan ozida zid, a drugi ga namazae kreèem nevaljalim;
11. Reci onim to mau nevaljalim kreèem da æe pasti; doæi æe silan dad, i vi, kamenje velikog grada, paæete i oluja æe razvaliti.
12. I gle, kad padne zid, neæe li vam se reæi: Gde je kreè kojim mazaste?
13. Zato ovako veli Gospod Gospod: Razvaliæu olujom u gnevu svom, i silan æe dad doæi u gnevu mom, i kamenje velikog grada u jarosti mojoj da potre.
14. I razvaliæu zid koji namazaste nevaljalim kreèem, i oboriæu ga na zemlju da æe mu se otkriti temelj, i paæe, i vi æete izginuti usred njega, i poznaæete da sam ja Gospod.
15. I tako æu navriti gnev svoj na zidu i na onima koji ga mau kreèem nevaljalim, i reæi æu vam: Nema zida, niti onih koji ga mazae,
16. Proroka Izrailjevih koji prorokuju Jerusalimu i vide mu utvare za mir, a mira nema, govori Gospod Gospod.
17. A ti, sine èoveèji, okreni lice svoje prema kæerima naroda svog, koje prorokuju iz svog srca, i prorokuj protiv njih.
18. I reci: Ovako veli Gospod Gospod: teko onima koje iju uzglavlja pod sve laktove i grade pokrivala na glavu svakog rasta da love due. Lovite due mog naroda, a svoje li æete due saèuvati?
19. I skvrnite me kod naroda mog za grst jeèma i za zalogaj hleba ubijajuæi due, koje ne bi trebalo da umru, i èuvajuæi u ivotu due koje ne treba da ive, lauæi narodu mom, koji slua la.
20. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo mene na vaa uzglavlja, na koja lovite due da vam doleæu, i poderaæu ih ispod lakata vaih, i pustiæu due koje lovite da vam doleæu.
21. I poderaæu pokrivala vaa i izbaviæu svoj narod iz vaih ruku, i neæe vie biti u vaim rukama da vam budu lov, i poznaæete da sam ja Gospod.
22. Jer alostiste laju srce pravedniku, kog ja ne oalostih, i krepiste ruke bezboniku da se ne vrati sa svog zlog puta da se saèuva u ivotu.
23. Zato neæete vidjati tatine i neæete vie gatati, nego æu izbaviti narod svoj iz vaih ruku, i poznaæete da sam ja Gospod.