Ezekiel 16

1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

2. Sine èoveèji, pokaži Jerusalimu gadove njegove,

3. I reci: Ovako veli Gospod Gospod Jerusalimu: Postanjem i rodom ti si iz zemlje hananske; otac ti beše Amorejac a mati Hetejka.

4. A o rodjenju tvom, kad si se rodila, nije ti pupak odrezan i nisi okupana vodom da bi bila èista, niti si solju natrvena ni pelenama povita.

5. Oko te ne požali da ti uèini šta od toga i da ti se smiluje: Nego ti bi baèena u polje, jer beše mrska duša tvoja onog dana kad si se rodila.

6. I iduæi mimo tebe i videvši te gde se valjaš u svojoj krvi, rekoh ti: Da si živa u svojoj krvi! I opet ti rekoh: Da si živa u svojoj krvi!

7. I uèinih da rasteš na hiljade kao trava u polju; i ti naraste i posta velika i dodje do najveæe lepote; dojke ti napupiše, i dlake te probiše; ali ti beše gola naga.

8. I iduæi mimo tebe pogledah te, i gle, godine ti behu godine za ljubljenje; i raširih skut svoj na te, i pokrih golotinju tvoju, i zakleh ti se i uèinih veru s tobom, govori Gospod Gospod, i ti posta moja.

9. I okupah te vodom, i sprah s tebe krv tvoju, i pomazah te uljem.

10. I obukoh ti vezenu haljinu, i obuh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platnom i zastreh te svilom.

11. I nakitih te nakitom, i metnuh ti narukvice na ruke i grivnu oko vrata.

12. I grivnu oko èela metnuh ti, i oboce u uši, slavan venac na glavu.

13. I ti beše okiæena zlatom i srebrom, i odelo ti beše od tankog platna i od svile i vezeno, jedjaše belo brašno i med i ulje, i beše vrlo lepa, i prispe do carstva.

14. I razidje se glas o tebi po narodima radi lepote tvoje, jer beše savršena krasotom mojom, koju metnuh na te, govori Gospod Gospod.

15. Ali se ti osloni na lepotu svoju, i prokurva se s glasa svog, te si prosipala kurvarstvo svoje svakome koji prolažaše, i bivala si njegova.

16. I uzevši od haljina svojih naèinila si šarene visine, i kurvala si se na njima, kako nikada nije bilo niti æe biti.

17. I uzevši krasni nakit svoj od mog zlata i od mog srebra što ti dadoh, naèinila si sebi muške likove, i kurvala si se s njima.

18. I uzevši vezene haljine svoje zaodela si ih, i ulje moje i kad moj stavila si pred njih.

19. I hleb moj, koji ti dadoh, belo brašno i ulje i med, èim te hranjah, postavila si pred njih za miris ugodni. Tako je bilo, govori Gospod Gospod.

20. I uzimala si sinove svoje i kæeri svoje koje si rodila, i njih si im prinosila da se spale. Malo li beše kurvarstva tvog,

21. Te si i sinove moje klala i davala si ih da im se provedu kroz oganj?

22. I uza sve gadove svoje i kurvarstva svoja nisi se opominjala dana mladosti svoje kad si bila gola i naga i valjala se u krvi svojoj.

23. I posle sve zloæe svoje, (Teško, teško tebi! Govori Gospod Gospod,)

24. Sagradila si sebi kuæu kurvarsku, i naèinila si sebi visine na svakoj ulici,

25. Na svakoj rasputici naèinila si sebi visinu, i nagrdila si svoju lepotu, i razmetala si noge svoje svakome koji prolažaše, i umnožila si kurvarstvo svoje.

26. Kurvala si se sa sinovima misirskim, susedima svojim velikog tela, i umnožila si kurvarstvo svoje da bi me razgnevila.

27. Zato gle, digoh ruku svoju na te i umalih obrok tvoj, i dadoh te na volju nenavidnicima tvojim, kæerima filistejskim, koje beše stid od sramotnog puta tvog.

28. Kurvala si se sa sinovima asirskim, jer se ne mogaše nasititi; kurvala si se s njima, i opet se nisi nasitila.

29. I umnožila si kurvarstvo svoje u zemlji hananskoj sve do haldejske, i ni tako se nisi nasitila.

30. Kako je iznemoglo srce tvoje, govori Gospod Gospod, kad èiniš sve što èini najgora kurva,

31. Kad si gradila kurvarsku kuæu na svakoj rasputici i èinila visinu na svakoj ulici! A ni kao kurva nisi, jer nisi marila za platu;

32. Nego kao žena preljuboèinica, koja mesto muža svog prima druge.

33. Svim kurvama daje se plata, a ti si davala platu svim milosnicama svojim i darivala si ih da dolaze k tebi sa svih strana da se kurvaju s tobom.

34. I tako je u tebe naopako prema ženama u tvom kurvarstvu: Jer niko ne ide za tobom da se kurva, i ti daješ platu, a ne daje se tebi plata; to je naopako.

35. Zato, kurvo, èuj reè Gospodnju.

36. Ovako veli Gospod Gospod: Što se otrov tvoj prosu, i što se u kurvanju tvom otkrivala golotinja tvoja tvojim milosnicima i svim gadnim idolima tvojim, i za krv sinova tvojih, koje si im dala,

37. Zato, evo, ja æu skupiti sve milosnike tvoje, s kojima si se milovala, i sve koje si ljubila, i sve na koje si mrzela, skupiæu ih sve oko tebe, i otkriæu im golotinju tvoju da vide svu golotinju tvoju.

38. I sudiæu ti kako se sudi onima koje èine preljubu i onima koje krv prolivaju, i daæu te na smrt gnevu i revnosti.

39. I predaæu te u njihove ruke, te æe razoriti tvoju kuæu kurvarsku i raskopati visine tvoje, i svuæi æe haljine s tebe, i uzeæe ti krasni nakit i ostaviæe te golu nagu.

40. I dovešæe na te ljudstvo, te æe te zasuti kamenjem, i izbošæe te maèevima svojim.

41. I popaliæe kuæe tvoje ognjem, i izvršiæe na tebi sud pred mnogim ženama, i uèiniæu te æeš se okaniti kurvanja i neæeš više davati plate.

42. I namiriæu gnev svoj nad tobom, i revnost æe se moja ukloniti od tebe, i umiriæu se, i neæu se više gneviti.

43. Zato što se nisi opominjala dana mladosti svoje, nego si me dražila svim tim, zato, evo, i ja æu obratiti put tvoj na tvoju glavu, govori Gospod Gospod, te neæeš èiniti grdila niti kakvih gadova svojih.

44. Gle, ko god govori prièe, govoriæe o tebi prièu, i reæi æe: Kakva mati, takva joj kæi.

45. Ti si kæi matere svoje, koja se odmetnula od muža svog i dece svoje, i sestra si sestara svojih, koje se odmetnuše od muževa svojih i dece svoje, mati vam je Hetejka a otac Amorejac.

46. A starija ti je sestra Samarija s kæerima svojim, koja ti sedi s leve strane, a mladja ti je sestra koja ti sedi s desne strane Sodom sa kæerima svojim.

47. A ti ni njihovim putem nisi hodila, niti si èinila po njihovim gadovima, kao da ti to beše malo, nego si bila gora od njih na svim putevima svojim.

48. Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, sestra tvoja Sodom i kæeri njene nisu èinile kako si èinila ti i tvoje kæeri.

49. Evo, ovo beše bezakonje sestre tvoje Sodoma: U ponosu, u izobilju hleba i bezbrižnom miru beše ona i kæeri njene, a ne pomagahu siromahu i ubogom;

50. Nego se ponašahu i èinjahu gadove preda mnom, za to ih zatrh kad videh.

51. Samarija nije zgrešila pola koliko ti, jer si poèinila gadova svojih više nego one, te si opravdala sestre svoje svim gadovima svojim koje si uèinila.

52. I ti dakle, koja si sudila sestrama svojim, nosi sramotu svoju za grehe svoje, kojima si postala grdja od njih; one su pravednije od tebe; i ti se dakle stidi i nosi sramotu, kad si opravdala sestre svoje.

53. Ako dovedeš natrag njihovo roblje, roblje sodomsko i kæeri njene, i roblje samarijsko i kæeri njene, dovešæu i tvoje roblje iz ropstva medju njima.

54. Da nosiš sramotu svoju i da se stidiš za sve što si èinila, i da im budeš uteha.

55. Ako se sestre tvoje, Sodom i kæeri njene povrate kao što su bile, i ako se Samarija i kæeri njene povrate kao što su bile, povratiæeš se i ti i kæeri tvoje kao što ste bile.

56. Jer usta tvoja ne pominjaše Sodom, sestru tvoju, u vreme oholosti tvoje,

57. Pre nego se otkri zloæa tvoja kao u vreme sramote od kæeri sirskih i od svih što su oko njih, kæeri filistejskih, koje te sramoæahu sa svih strana.

58. Nosi nevaljalstvo svoje i gadove svoje, govori Gospod.

59. Jer ovako veli Gospod Gospod: Uèiniæu ti kako si ti uèinila prezrevši zakletvu i prestupivši zavet.

60. Ali æu se ja opomenuti zaveta svog koji sam uèinio s tobom u vreme mladosti tvoje, i utvrdiæu ti veèan zavet.

61. Tada æeš se opomenuti puteva svojih i postideæeš se kad primiš sestre svoje starije od sebe i mladje, koje æu ti dati za kæeri, ali ne po tvom zavetu.

62. I ja æu utvrditi zavet svoj s tobom, i poznaæeš da sam ja Gospod,

63. Da se opomeneš i postidiš i da ne otvoriš više usta od sramote, kad ti oprostim sve što si uèinila, govori Gospod Gospod