Ezekiel 35
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, okreni lice svoje prema gori Siru i prorokuj protiv nje.
3. I reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na tebe, goro Sire! I dignuæu ruku svoju na te, i opusteæu te sasvim.
4. Gradove æu tvoje opusteti, i ti æe biti pusto, i poznaæe da sam ja Gospod.
5. to je u tebe veèno neprijateljstvo, i rasipa sinove Izrailjeve maèem u nevolji njihovoj, kad je kraj bezakonju njihovom,
6. Zato, tako ja bio iv, govori Gospod Gospod, krvi æu te predati i krv æe te goniti, jer ne mrzi na krv, krv æe te goniti.
7. I obratiæu goru Sir sasvim u pusto, da niko neæe dolaziti ni odlaziti.
8. I napuniæu gore njene pobijenih njenih; na humovima tvojim i u dolinama tvojim i po svim potocima tvojim padaæe pobijeni od maèa.
9. Veènu pustinju naèiniæu od tebe i gradovi se tvoji neæe opraviti, i poznaæete da sam ja Gospod.
10. to govori: Ova dva naroda i ove dve zemlje moje æe biti, i naslediæemo ih, ako i jeste Gospod bio onde,
11. Zato, tako ja iv bio, govori Gospod Gospod, uèiniæu po gnevu tvom i po zavisti tvojoj, s kojom si postupala iz mrnje prema njima, i biæu poznat medju njima kad ti sudim.
12. I poznaæe da sam ja Gospod èuo sve tvoje hule koje si govorila na gore Izrailjeve rekavi: Opustee, nama su dane da ih jedemo.
13. I velièaste se suprot meni ustima svojim, i mnoiste na me reèi svoje; èuo sam.
14. Ovako veli Gospod Gospod: Kad se sva zemlja stane veseliti, tebe æu opusteti.
15. Kako si se ti veselila nasledstvu doma Izrailjevog to opuste, tako æu i tebe uèiniti: opusteæe, goro Sire, i sva zemljo edomska; i poznaæe se da sam ja Gospod.