Ezekiel 15

1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

2. Sine èoveèji, šta je drvo od loze vinove prema svakom drugom drvetu, ili loza vinova prema drveæu u šumi?

3. Uzima li se od nje drvo da se naèini šta? Uzima li se od nje klin da se obesi o njemu kakav sud?

4. Gle, meæe se u oganj da izgori; kad joj oba kraja sažeže oganj, i sredina joj izgori, hoæe li još biti za šta?

5. Gle, dok beše cela, ne mogaše se ništa od nje naèiniti, a kamo li æe biti za šta kad je oganj proždre i izgore.

6. Zato ovako veli Gospod Gospod: Kakvo je medju drvetima šumskim drvo od vinove loze, koje dadoh ognju da ga jede, tako æu uèiniti stanovnike jerusalimske.

7. Jer æu im na suprot okrenuti lice svoje; kad izidju iz jednog ognja, drugi æe ih oganj proždreti, i poznaæete da sam ja Gospod, kad okrenem lice svoje na suprot njima.

8. I obratiæu zemlju u pustinju, jer uèiniše neveru, govori Gospod Gospod.