Ezekiel 39

1. Ti dakle, sine èoveèji, prorokuj protiv Goga, i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te, Gože, kneže i glavo Mesehu i Tuvalu.

2. I vratiæu te natrag i vodiæu te, i izvešæu te iz severnih krajeva i dovešæu te na gore Izrailjeve.

3. I izbiæu ti luk tvoj iz leve ruke, i prosuæu ti iz desne ruke strele.

4. Na gorama æeš Izrailjevim pasti ti i sve èete tvoje i narodi koji budu s tobom; pticama, svakojakim pticama krilatim i zverima poljskim daæu te da te izjedu.

5. Na polju æeš pasti, jer ja rekoh, govori Gospod Gospod.

6. I pustiæu oganj na Magoga i na one koji žive na ostrvima bez straha; i poznaæe da sam ja Gospod.

7. I sveto ime svoje obznaniæu usred naroda svog Izrailja, i neæu više dati da se skvrni sveto ime moje, nego æe poznati narodi da sam ja Gospod, Svetac u Izrailju.

8. Evo, doæi æe, i zbiæe se, govori Gospod Gospod; to je dan za koji govorih.

9. Tada æe izaæi stanovnici gradova Izrailjevih, i naložiæe na oganj i spaliæe oružje i štitove i štitiæe, lukove i strele, sulice i koplja, i ložiæe ih na oganj sedam godina.

10. I neæe nositi drva iz polja, niti æe seæi u šumi, nego æe oružje ložiti na oganj, i opleniæe one koji ih pleniše, i pootimaæe od onih koji od njih otimaše, govori Gospod Gospod.

11. I u to æu vreme dati Gogu mesto za grob onde u Izrailju, dolinu kojom se ide na istok k moru, i ona æe stisnuti usta putnicima; onde æe biti pogreben Gog i sve mnoštvo njegovo, i prozvaæe se dolina mnoštva Gogovog.

12. I ukopavaæe ih dom Izrailjev sedam meseci, da bi oèistili zemlju.

13. I ukopavaæe ih sav narod, i biæe im na slavu u onaj dan kad se proslavim, govori Gospod Gospod.

14. I odvojiæe ljude koji æe jednako iæi po zemlji i s onima koji prolaze ukopavati one koji bi ostali po zemlji da je oèiste; posle sedam meseca tražiæe.

15. I prohodiæe zemlju i iæi po njoj, i ko vidi kosti ljudske, naèiniæe kod njih znak, dokle ih ne ukopaju grobari u dolini mnoštva Gogovog.

16. A i gradu æe biti ime Amona; i tako æe oèistiti zemlju.

17. Ti, dakle, sine èoveèji, ovako govori Gospod Gospod, reci pticama, svakojakim pticama i svim zverima poljskim: Skupite se i hodite, saberite se sa svih strana na žrtvu moju, koju koljem za vas, na veliku žrtvu na gorama Izrailjevim, i ješæete mesa i piæete krvi;

18. Ješæete mesa junaèkog i piæete krvi knezova zemaljskih, ovnova, jaganjaca i jaraca i telaca, sve ugojene stoke vasanske.

19. I ješæete pretiline da æete se nasititi, i piæete krvi da æete se opiti od žrtava mojih što æu vam naklati.

20. I nasitiæete se za mojim stolom konja i konjika, junaka i svakojakih vojnika, govori Gospod Gospod.

21. I pustiæu slavu svoju medju narode, i svi æe narodi videti sud moj koji æu uèiniti i moju ruku koju æu dignuti na njih.

22. I poznaæe dom Izrailjev da sam ja Gospod Bog njihov, od onog dana i posle.

23. I narodi æe poznati da se za svoje bezakonje zarobi dom Izrailjev, što meni zgrešiše, te sakrih lice svoje od njih, i dadoh ih u ruke neprijateljima njihovim, i svi padoše od maèa.

24. Po neèistoti njihovoj i po prestupu njihovu uèinih im i sakrih lice svoje od njih.

25. Toga radi ovako govori Gospod Gospod: Povratiæu roblje Jakovljevo i smilovaæu se svemu domu Izrailjevom i revnovaæu za sveto ime svoje,

26. Pošto podnesu sramotu svoju i sve prestupe svoje, kojima mi prestupiše dok sedjahu u svojoj zemlji bez straha i nikoga ne beše da ih plaši,

27. Kad ih dovedem natrag iz naroda i saberem ih iz zemalja neprijatelja njihovih, i posvetim se u njima pred mnogim narodima.

28. I poznaæe da sam ja Gospod Bog njihov kad odvedavši ih u ropstvo medju narode opet ih saberem u zemlju njihovu ne ostavivši ih nijednoga onde.

29. I neæu više kriti lice svoje od njih kad izlijem Duh svoj na dom Izrailjev, govori Gospod Gospod.