Ezekiel 6
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, okreni lice svoje prema gorama Izrailjevim, i prorokuj protiv njih,
3. I reci: Gore Izrailjeve, èujte reè Gospoda Gospoda, ovako veli Gospod Gospod gorama i humovima, potocima i dolinama: Evo me, ja æu pustiti na vas maè i oboriæu visine vae.
4. I vai æe se oltari raskopati, i sunèani likovi vai izlomiæe se, i povaljaæu pobijene vae pred gadnim bogovima vaim.
5. I pobacaæu mrtva telesa sinova Izrailjevih pred gadne bogove njihove, i razmetnuæu kosti vae oko oltara vaih.
6. Svuda gde nastavate gradovi æe se opustoiti i visine æe opusteti, i oltari æe se vai raskopati i opusteti, i gadni bogovi vai izlomiæe se i neæe ih vie biti, i sunèani likovi vai iseæi æe se, i dela æe se vaa unititi.
7. I pobijeni æe padati usred vas, i poznaæete da sam ja Gospod.
8. Ali æu vas ostaviti nekoliko koji bi utekli od maèa medju narodima kad se rasijete po zemljama.
9. I koji od vas pobegnu, opomenuæe se mene medju narodima, gde budu u ropstvu, kako mi dotuae srcem svojim kurvarskim koje odstupi od mene, i oèima svojim kurvarskim, kojima idoe za gadnim bogovima svojim, i sami æe sebi biti mrski za zla koja èinie u svim gradovima svojim.
10. I poznaæe da sam ja Gospod i da nisam govorio uzalud da æu im uèiniti to zlo.
11. Ovako veli Gospod Gospod: Pljesni rukama i lupi nogom, i reci: Jaoh! Radi svih gadnih zala doma Izrailjevog, jer æe pasti od maèa, od gladi i od pomora.
12. Ko bude daleko, umreæe od pomora; a ko bude blizu, paæe od maèa; a ko ostane i bude opkoljen, umreæe od gladi; tako æu navriti gnev svoj na njima.
13. I poznaæete da sam ja Gospod kad budu pobijeni njihovi medju gadnim bogovima njihovim, oko oltara njihovih, na svakom visokom humu i na svim vrhovima gorskim i pod svakim zelenim drvetom i pod svakim granatim hrastom, svuda gde su kadili ugodnim mirisima svim gadnim bogovima svojim.
14. Jer æu zamahnuti rukom svojom na njih, i obratiæu zemlju njihovu u pusto goru od pustinje Divlate po svim stanovima njihovim; i poznaæe da sam ja Gospod.