Ezekiel 14

1. Potom dodjoše k meni neki od starešina Izrailjevih i sedoše preda me.

2. I dodje mi reè Gospodnja govoreæi:

3. Sine èoveèji, ovi su ljudi stavili u srca svoja gadne bogove svoje, i metnuli su preda se o šta se spotièu na bezakonje svoje; traže li me doista?

4. Zato govori im i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ko je god od doma Izrailjevog stavio u srce svoje gadne bogove svoje i metnuo preda se o šta se spotièe na bezakonje svoje, pa dodje k proroku, ja Gospod odgovoriæu mu kad dodje za mnoštvo gadnih bogova njegovih,

5. Da uhvatim dom Izrailjev za srce njihovo što su se odvratili od mene svi za gadnim bogovima svojim.

6. Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Obratite se i odstupite od gadnih bogova svojih, odvratite lice svoje od svih gadova svojih.

7. Jer ko bi god od doma Izrailjevog ili od inostranaca koji žive u Izrailju odstupio od mene, i stavio u srce svoje gadne bogove svoje, i metnuo preda se o šta æe se spoticati na bezakonje svoje, pa bi došao k proroku da me upita preko njega, njemu æu odgovoriti ja sam Gospod sobom.

8. I okrenuæu lice svoje prema tom èoveku, i uèiniæu od njega znak i prièu, i istrebiæu ga iz naroda svog, te æete poznati da sam ja Gospod.

9. I ako bi se prorok prevario, te rekao što, ja Gospod prevarih onog proroka, i dignuæu ruku svoju na nj, i istrebiæu ga iz naroda svog Izrailja.

10. I poneæe obojica svoje bezakonje: kako je bezakonje onog koji pita tako æe biti i prorokovo bezakonje,

11. Da više dom Izrailjev ne odstupa od mene i da se više ne skvrne svakojakim prestupima svojim, nego da mi budu narod, i ja da im budem Bog, govori Gospod Gospod.

12. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

13. Sine èoveèji, ako mi koja zemlja zgreši uèinivši neveru, i ja dignem ruku svoju na nju i slomim joj potporu u hlebu, i pustim na nju glad i istrebim u njoj ljude i stoku,

14. Ako bi u njoj bila ova tri èoveka: Noje, Danilo i Jov, oni æe pravdom svojom izbaviti duše svoje, govori Gospod Gospod.

15. Ako pustim ljute zveri u zemlju, te pomore ljude, i ona opusti da niko ne može prolaziti od zverja;

16. Ako bi u njoj bila ta tri èoveka, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, neæe izbaviti sinove ni kæeri, nego æe se sami izbaviti, a zemlja æe opusteti.

17. Ili ako maè pustim na tu zemlju, i kažem: Maèu, prodji tu zemlju, da istrebim u njoj ljude i stoku;

18. Ako bi ta tri èoveka bila u njoj, tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, neæe izbaviti sinove ni kæeri, nego æe se sami izbaviti.

19. Ili ako pustim pomor na zemlju i izlijem gnev svoj na nju da bi krv tekla da istrebim u njoj ljude i stoku;

20. Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, neæe izbaviti sina ni kæeri, nego æe svoje duše izbaviti pravdom svojom.

21. Jer ovako veli Gospod Gospod: A kamo li kad pustim èetiri ljuta zla svoja, maè i glad i zle zveri i pomor na Jerusalim, da istrebim u njemu ljude i stoku.

22. I opet, gle, nekoliko æe ih ostati u njemu koji æe se izbaviti, sinovi ili kæeri, oni æe izaæi k vama, i videæete put njihov i dela njihova, i utešiæete se za zlo koje æu pustiti na Jerusalim, za sve što æu pustiti na nj.

23. I oni æe vas utešiti kad vidite put njihov i dela njihova; i poznaæete da nisam bez uzroka uèinio šta sam god uèinio u njemu, govori Gospod Gospod.